Ideje akademaca – putokaz za budućnost sela

B.Arandjelovo - Deluje nestvarno ali izvodljivo

Urbanistička studija odnove naselja Banatsko Aranđelovo, koju su uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine uradili studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, predstavljena je minulog vikenda uz učešće aktera, pokrajinske sekretarke za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Dušanke Sremački i domaćina iz Banatskog Aranđelova.

Banatsko Aranđelovo i druga mesta u Vojvodini imaju značajnu tradiciju i baštinu u urbanističkom planiranju, ali u svom tom našem bogatstvu negde smo se uljuljkali i negde zaboravili šta to znači kao prednost i kvalitet. U želji da kvalitetno sarađujemo sa svim naučnim institucijama, naročito u rubnim područjima Vojvodine koji su to danas, a na putu pristupanju Evropskoj uniji ona to nisu, mislim da Banatsko Aranđelovo i opština Novi Kneževac, ali i drugi gradovi i opštine duž granica susednih zemalja za vrlo kratko vreme neće imati ni tu skrajnutost, ni tu izolovanost. Planirajući kako da oživotvorimo saradnju želja je bila da sa mladim ljudima i relevantnim naučnim institucijama ostvarimo saradnju, tako da nam težište bude jedna sredina kakva je Banatsko Aranđelovo

– predočila je na prezentaciji studije i otvaranju izložbe arhitektonskih ideja mladih stručnjaka pokrajinska sekretarka Dušanka Sremački.

Ono što Banatsko Aranđelovo i cela novokneževačka opština imaju, jeste prirodno i kulturno-istorijsko nasleđe i dobru osnovu za revitalizaciju i razvoj.

B.Arandjelovo - studenti arhitekture i domaciniMladim stručnjaicma je pružena puna podrška, kako bi ovaj projekat realizovali, a Sremački je obećala da će sekretarijat na čijem je čelu podržati i druge projekte koji se pripremaju na ovom području. To su izrada projektno – tehničke dokumentacije za rehabilitaciju puta Novi Kneževac – Đala uz pomoć sredstava fondova EU, koja će poslužiti za konkurisanje za obnovu te saobraćajnice, izgradnju biciklističke staze, kao i druge aktivnosti.

Direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN-a u Novom Sadu docent dr Darko Reba konstatuje da Urbanistička studija obnove naselja Banatsko Aranđelovo sadrži neke različite koncepcije kako bi Banatsko Aranđelovo moglo da se razvija i izgleda u budućnosti, kada bi malo više investicija bilo usmereno u ovo i druga vojvođanska sela, kada bi mogle da se realizuju neke ideje, koje bi privlačile ljude da iz gradova dođu u lepe seoske predele i uživaju u ravnici.

Radeći na ovom projektu nismo mogli da se otmemo utisku, da li je lepše živeti u ovakvom nasleju ili je lepši život u gradovima koji sa sobom nosi pozitivne stvari ali i mnogo negativnih aspekata. Za život u ovakvom tipu naselja, kakvo je Banatsko Aranđelovo, prosto ne možemo da nađemo negativne stvari. Mislim da ljudi ovde mnogo prijatnije, mirnije i lepše žive, pa smo pokušali da napravimo spoj između elemenata koji bi doprineli da se u selu otvara više radnih mesta, više kulturnih i obrzaovnih institucija i sadržaja, da se pored uobičajenih egzistencijalnih pitanja vezanih za poljoprivredu koja je dominantna, više pažnje posveti turizmu, kako bi se i ljudi iz gradova mnogo više okretali selu i zdravijem načinu života, što su najaktuelniji trendovi

istakao je docent dr Reba.

Reba napominje da su u Urbanističkoj studiji predstavljena razna rešenja koja mogu biti zanimljiva, primenjena u nekim manjim ili većim segmentima, jer je napravljena dobra baza ideja za urbaniste koji će se baviti konkrtenim pitanjima od životne važnosti na ovom prostoru.

Za realizaciju ovih ideja potrebnu su novac i vreme. Urbanizam je takva vremenska delatnost i proces, ali bitno je da postoji jasna strategija šta se želi i jasan cilj ka čemu se ide, pa onda vreme nije problem, nego samo pomaže da se neke ideje realizuju na još boljem nivou. Ono što je urađeno pomoćiće da u ovakvom tipu vojvođanskog naselja život bude kvalitetniji, da ne odumiru nego da budu točak razvoja Vojvodine

– naglašava profesor Reba.

U izradu ove Urbanističke studije uključeni su akdemci na raznim nivoima studiranja, od treće, četvrte i pete godine, pa do studenata doktorskih studija koji već imaju zvanja arhitekte.

Dobro je da su s jedne strane oni znali neke urbanističke regulative, pa im prioritet bio da daju ideje. Tražili smo od njih da se pozabave kako se takav tip naselja razvija u nekim evropskim zemljama, pa su nalazili primere i sa drugih kontinenata primenjive u ovom podneblju i mogu da budu identitet naselja ovakvog tipa. Mladi stručnjaci su dali ideje sa sadržajima koji bi privlačili ljude u naša sela, pa su na raznorazne načine davali odgovor na tu temu, a najvažnije je bilo da proniknu u postojeće vrednosti, tradiciju, način života i potencijale koje Banatsko Aranđelovo i okolna naselja imaju i da ih promovišu kao budućnost ovakvog tipa naselja. Takođe, predstavljene radove ne treba shvatiti kao gotova rešenja, jer to nije ni bio zadatak urbanističko istraživačkog projekta, nego samo kao moguće linije i pravce koje treba razvijati i oblikovati radi implementacije u plansku dokumentaciju. 

– kaže Reba.

Svi potencijali, ali i ograničenja, kako je predočeno, trebalo bi da budu linije koje će usmeravati buduće transformacije ne samo Banatskog Aranđelova, nego velikog broja vojvođanskih naselja sličnih razmera i potencijala, sa skoro istovetnim kvalitetima i nedostacima.

Studenti arhitekture i urbanizma i njihovi mentori sa Departmana FTN-a, dr Darko Reba i asistenti mr Milica Kostreš, Igor Maraš i Marina Carević, nisu skrivali zadovoljstvo saradnjom i komunikaicjom koju su ostvarili s čelnicima, meštanima Banatskog Aranđelova i okoline.

B.Arandjelovo - M.Teofanov, D.Sremacki, D.Reba i C.JegdicPredsednik Saveta MZ Banatsko Aranđelovo Dragan Nedeljkov, njegova zamenica Mira Acin, predsednik LU „Kočovat“ Cvetko Jegdić, članovi Saveta MZ i preduzetnici Srećko Kijac, Miloš Teofanov i drugi, svesni su ambicioznih ideja koje su im predočili akademci, ali i obaveze da sveobuhvatno pristupi revitalizaciji, kako bi selo imalo budućnost. Jer, kako sada stvari stoje broj žitelja se drastično smanjio, starosna struktura stanovništva je sve nepovoljnija i sve je više praznih kuća.

Banatsko Aranđelovo se nakada razvijalo na pruzi kojom je tutnjao čuveni „Orijent ekspres“, a sada nema železnicu. Selo je 1924. godine imalo približno  5.500 žitelja, taj broj je zadržavalo i nakon Drugog svetskog rata do pre pola veka, kada se naglo osipa, pa danas ima 1.800 stanovnika u oko 700 domaćinstava, što znači da su u većini domaćinstava stari ljudi. Mladi odlaze za egzistencijom, jer je ovo područje na izvestan način zatvoreno na tromeđi granicama sa susednim državama i nije se na odgovarajući način razvijalo. Možda mnogim meštanima ono što su nam kao ideje predstavili akdemci deluje nestvarno. Svesni smo da su potrebni i vreme i novac, međutim, pokušavamo da pokrenemo zamajac razvoja, što nije ni malo lako ali verujemo da naše i druga sela imaju budućnost

– konstatuje predsednik Saveta MZ Banatsko Aranđelovo Dragan Nedeljkov.

Autor teksta – Milorad Mitrović, novinar novosadskog lista „Dnevnik“

Share

2 Comments »

RSS feed for comments on this post.
TrackBack URL

  1. Komentar Kićo Slabinac :
    septembar 20, 2011 u 22:43

    Sad još samo da pronađete naftu i …

  2. Komentar Zoran :
    septembar 24, 2011 u 16:21

    Под хитно да се праве пројекти и Гаспромњефту на сто…

Leave a comment