Borba za "naftnu rentu"

Naftna bušotina

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina, poznatija pod nazivom „rudna renta“ je značajan prihod u budžetu izvesnog broja severnobanatskih opština, u kojima se nalazi najveći deo postrojenja NIS-a za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji.

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosno „rudna renta“, jeste iznos koji se uplaćuje na osnovu prihoda koje „preduzeće ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu prihoda ostvarenog od neprerađene mineralne sirovine, ili od prihoda ostvarenog od prodaje tehnološki prerađene sirovine“.

Sve do stupanja na snagu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima novembra prošle godine, naknada za izvađenu naftu i gas iznosila je 3 odsto, da bi zakonom bila povećana na 7 procenata.

Međutim, meštani Banatskog Aranđelova sumnjaju u validnost zvaničnih podataka NIS-a o količini izvađene nafte na teritoriji opštine Novi Kneževac, pa tako i u visinu „naftne rente“ , odnosno prihoda za koje smatraju da im po tom osnovu i pripadaju.

Naime, kada u većem delu 2011. opštini Novi Kneževac nije bio uplaćivan iznos „rudne rente“, Savet mesne zajednice Banatsko Aranđelovo u saradnji sa Savetom mesne zajednice Majdan-Rabe, organizovao je brojanje cisterni koje izlaze iz dva sabirna centra u okolini sela.

Priličan broj izbrojanih cisterni pojačao je njihovo podozrenje u informacije koje su dobili da u toj opštini, navodno, nije bilo eksploatacije sirove nafte.

Nakon što je Savet mesne zajednice alarmirao nadležne, ispostavilo se da je NIS iznos „rudne rente“ koji pripada opštini Novi Kneževac greškom uplatio – opštini Kikinda.

Zaista je tehničkom greškom naknada za korišćenje nafte s područja opštine Novi Kneževac za prva tri kvartala 2011. uplaćena opštini Kikinda, i ta greška je delimično ispravljena već prilikom uplate naknade za četvrti kvartal 2011, a celokupna naknada je obračunata i prebačena opštini Novi Kneževac po godišnjem obračunu

– predočava Lajoš Seke, pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine.

Iznos „naftne rente“ koji se uplaćuje opštini Novi Kneževac na godišnjem nivou je veoma skroman i nije dovoljan za realizaciju nekih značajnijih investicija.

Postavlja se pitanje da li bi iznos „naftne rente“ mogao biti veći, obzirom na činjenicu da se upravo na teritoriji opštine Novi Kneževac (mesna zajednica Majdan-Rabe) nalazi, kako navode u NIS-u, bušotina od rekordnih 3.865 m dubine i najdublja je do sada na istražnom prostoru Srbije.

Naftna bušotina u Majdanu

Mesne zajednice Banatsko Aranđelovo i Majdan-Rabe više puta su upućivale dopise kako NIS-u, tako i Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, u želji da sa NIS-om opština Novi Kneževac potpiše sporazum o socio-ekonomskoj saradnji, obzirom na činjenicu da se na teritoriji pomenutih mesnih zajednica sirova nafta eksploatiše četrdeset godina u nazad.

Dopis pokrajinskom sekretarijatu za energetikuMeđutim, generalni direktor NIS-a gdin Kravčenko još uvek nije našao za shodno da odgovori na dopis mesne zajednice, dok je kontakt sa pokrajinskim sekretarijatom uspostavljen samo putem telefona, ne i putem zvaničnog odgovora na upućen dopis.

Iako nam je bilo rečeno da više nema nafte u našoj opštini, te da zbog toga nema osnova za isplatu rudne rente, ispostavilo se da je ipak ima. Zar bi u suprotnom upravo u našoj opštini NIS imao najdublju bušotinu u Srbiji. Mi od crpljenja nafte nemamo nikakve koristi, samo štetu na putevima koje niko ne popravlja. Razumemo opšti interes, izlazili smo NIS-u maksimalno u susret, nismo se bunili zbog malih naknada za štete nastale na njivama od geofizičkih istraživanja, ali sada tražimo dogovor o daljoj saradnji sa NIS-om. Ako se ne budu javili u skorijem periodu, spremni smo na blokadu postrojenja 

– upozorava Dragan Nedeljkov, predsednik Saveta mesne zajednice.

Dopis NIS aDopis NIS b

Takođe, potrebno je istaći i da lokalne vlasti, zapravo, i nemaju podatke o tome koliko NIS crpi nafte s ovih nalazišta.

Lajoš Seke iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovne priznaje da zakonskom regulativom to pitanje nije posebno regulisano.

U praksi, ova kontrola se obavlja ukrštanjem podataka iz raznih tehničkih dokumenata – godišnjih planova, godišnjih izveštaja, bilansa stanja i rezervi, kao i finansijskih izveštaja koje su kompanije dužne da redovno dostavljaju nadležnom, odnosno pokrajinskom organu. Ukoliko se konstatuje nesklad između ovih dokumenata i iznosa obračunate naknade, zatražiće se dodatne informacije od korisnika mineralnih sirovina, a ako i posle toga ostanu neke nedoumice, biće podnet zahtev nadležnoj poreskoj upravi za kontrolu obračuna i uplate naknade, i zahtev za prinudnu naplatu dospelog iznosa naknade za korišćenje mineralnih sirovina

– rekao je Seke.

Nadamo se da će postojeći spor, odnosno nedoumice koje postoje biti rešene u što skorijem vremenskom periodu i to na obostrano zadovoljstvo, kako meštana mesne zajednice Banatsko Aranđelovo, tako i Naftne industrije Srbije.

 

Tekst napisan u saradnji sa Denisom Kolundžijom, novinarom lista „Dnevnik“

Share

Nema komentara »

RSS feed for comments on this post.
TrackBack URL

Leave a comment