Fudbalske i kofučijske mudrosti banatskog gastarbajtera

Isidor JablanovIsidor Jablanov (66), rodom iz Banatskog Aranđelova, penziju je stekao u Austriji gde se kao gastarbajter otisnuo 1970. godine, pre toga bio na dve omladinske radne akcije, radio u Vrbasu i Subotici.

U mladosti je igrao fudbal, potom delio pravdu na zelenom terenu, uz posao u Austriji radio je na osnivanju više jugoslovenskih, potom srpskih klubova, u Beču je šest godina bio i sekretar Saveza Srba u Austriji koji okuplja 72 kluba.

U penziji ne miruje, pa je sada angažovan kao referent za integraciju pri Vladi Austrije, a u poslednje vreme laća se i pera, pa je objavio enciklopediju »Svetska prvenstva u fudbalu 1930-2010«.

Isidor Jablanov Prva strana fudbalske knjigeNa prikupljanje obimne građe o svetskim fudbalskim prvenstvima, podstaklo me je kada sam u kući u Srpskom Krsturu, koju je kupio moj sestrić, našao stara izdanja lista „Politika“, pa sam odatle krenuo sa istraživanjem i prikupljanjem obimne građe, što je kasnije potrajalo dve i po godine. Knjiga obuhvata sve dostignuća u fudbalu u razdoblju od 1930. godine, od prvog odlaska jugoslovenske reprezentacije u Montevideo pa sve do Svetskog prvenstva 2010. u Južnoj Africi

– priča Jablanov.

Drug Isa, kako ga prijatelji i poznanici zovu, piše aforizme, sakupio je mnoštvo misli umnih ljudi, izreka i viceva, čak 28.400, od Konfučija do donašnjih dana, od onih sa naših prostora do Madagaskara, a neke prevodio sa drugih svetskih jezika.

Isidor Jablanov Misli i izrekeZa knjigu „Biseri mudrosti“ odabrao je oko 11.500 misli i izreka, a radi i na prikupljanju građe za knjigu „40 naših godina“, u kojoj će se između korica naći bitisanje naših klubova u austrijskoj pokrajini Forarlberg gde sada živi oko 5.500 Srba, od kojih je skoro 40 posto uzelo austrijsko državljanstvo.

Nisam mislio da ću u Austriji toliko ostati. Jedan kolega koji je tamo ranije otišao, pričao je da radiš tri meseca pa kupiš „opel olimpiju“, pa sam želeo da imam što i moji vršnjaci. Međutim, kada sam tamo otišao ispostavilo se da za tri meseca nisam mogao da kupim ni bicikl. Znao sam nemački koji sam učio u osnovnoj i srednjoj školi, pa sam dobro prihvaćen, dobro se snašao i tamo ostao više od četiri decenije. Prve generacije gastarbajtera su vezane za zavičaj i većina mu se vraća, ali sve kasnije generacije drugačije razmišljaju, pa perspektivu i budućnost sebi grade u inostranstvu, gde se mladi mnogo lakše snalaze i integrišu nego mi nekada

– kaže drug Isa.

Od kada se otisnuo u pečalbu Isa je često dolazio u zavičaj, pa i sada polovinu vremena provodi u naselju Siget nadomak Banatskog Aranđelova, gde je odrastao.

Izvor – Milorad Mitrović, novinar novosadskog lista „Dnevnik“

Share

1 komentar »

RSS feed for comments on this post.
TrackBack URL

  1. Komentar Ljiljana :
    25 marta, 2013 u 21:00

    Zaista dobar covek, uvek pun dosetke i sale, spreman svakog da saslusa i posavetuje i veoma vezan za svoje rodno mesto. Srdacan pozdav!

Leave a comment