Promovisana knjiga Angeline Dimitrijević

Roman Angeline DimitrijevićU Banatskom Aranđelovu je u subotu, 09. novembra 2013. godine, upriličena promocija knjige „Priča o lala Lazi i njegovom salašu“, čiji je autor Angelina Dimitrijević, osnivač Udruženja građana „Sećanje na nekog“.

Izdavač ovog dela je „Nova poetika“ iz Beograda, a novac za štampanje knjige je obezbeđen posredstvom konkursa, zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave.

Tom prilikom predstavljeno je i delo „Sam, ispod šljive“, Lazara Janića iz Beograda i Stevana Šarčevića iz Subotice. Janić i Šarčević su zajedničko delo pisali posredstvom fejsbuka, ne upoznavši se prethodno. Stvaralački proces je trajao šest meseci a autori su se upoznali nedavno, na 58. oktobarskom sajmu knjiga u Beogradu.

Naučno-fantastični roman „Sam, ispod šljive“ je svojevrsno putovanje kroz vreme koje obuhvata period od 400 godina, sežući 100 godina u prošlost, obuhvatajući sadašnjost i daleku budućnost. Knjiga se, između ostalog, zasniva i na segmentima kremanskog proročanstva.

Publika u Banatskom Aranđelovu imala je priliku da uživa i u pesmama Kulturno-umetničkog društva „Veseli Banaćani“  iz Zrenjanina.

Na kraju je, poštovaocima pisane reči u Banatskom Aranđelovu, predstavljen prvenac Angeline Dimitrijević „Priča o lala Lazi i njegovom salašu“. Dimitrijevićeva je svoje delo posvetila unucima, odnosno prerano preminulom sinu Alekseju. 

Recenzije za ovu priču su napisali književnik Ljubomir Teofanov iz Kikinde, istoričar Radovan Horvatov iz Novog Kneževca i Stevan Šarčević iz Subotice.

Knjiga je nastala još 2005. godine i prvobitno je zamišljena kao slikovnica, ali je nakon konsultacija sa književnicima „transformisana“ u štivo za odrasle.

Prema rečima Stevana Šarčevića, u delu Angeline Dimitrijević postoje likovi: otac kamenog morala, majka koja se lomi između stega patrijarhalnih običaja i ljubavi prema sinu, momak koji je spreman da se odmetne od porodice radi ljubavi, devojka koja je naizgled siromašna, a u stvari bogata naslednica…

Pa ipak, glavni likovi nisu oni… U glavnoj ulozi je salaš – simbol jednog tvrdokornog soja, danas već u polaganom izumiranju.

Autorka je na jedan topao i optimističan način dočarala sudbinu više generacija jedne dobrostojeće salašarske porodice, koja uprkos svim svojim nesuglasicama ostaje zajedno.

Zemlja ih je održala na okupu a njihovi salaši će se graničiti jedan sa drugim sve dok postoji ijedan član njihovih porodica… To je jedna topla priča o ljubavi, patrijarhalnim stegama i snazi zemlje, ali pre svega o salašu.

Ovu bajku, koja je možda i stvarno proživljena, želim da čitam svojim unucima, a oni da je čitaju svojim… Da se pamte i otrgnu od zaborava lepote Banata i njegovih salaša. Zemlju treba sa ljubavlju obrađivati, negovati, čuvati i pružiti sve što joj je neophodno a ona će nam vratiti berićetom. Generacije se menjaju, ali je još uvek banatska zemlja ravna, istina sa sve manje salaša…

 istakla je Dimitrijevićeva.

O delu Dimitrijevićeve govorili su još i Lazar Janić, urednik u izdavačkoj kući „Nova poetika“, kao i Milica Joksimović, lektor i tehnički urednik.

„Priču o lala Lazi i njegovom salašu“ čitala sam, za razliku od drugih knjiga, dva puta. Prvi put sam to učinila radeći svoj posao a drugi put „zavedena“ ovim delom. Toplo preporučujem ovu priču, bilo kao štivo za decu ili odrasle

 rekla je ovom prilikom Milica Joksimović.

Novac prikupljen  prodajom ove knjige biće iskorišćen za aktivnosti Udruženja građana „Sećanje na nekog“. 

Izvor – „Novokneževačke novine“

Share

Nema komentara »

RSS feed for comments on this post.
TrackBack URL

Leave a comment