Sedela sam za razbojem, tkala sam…

Ana Heđeš - predsednica Aktiva ženaČlanice Aktiva žena Banatskog Aranđelova druže se svake srede baveći se raznim zanimacijama, zajednički slave rođendane i odlaze na druženja sa ženama iz drugih aktiva od Bašaida do Tavankuta, sa kojima ostvaruju dobru saradnju.

Anu Heđeš (63) i grupu aktiviskinja zatekli smo kako pomažu mesnom Lovačkom udruženju „Kočovat“ u pripremi hrane i posluženju učesnika hajke na lisice i šakale „Kočovatska lisica 2014“, priređene minule subote u ataru Banatskog Aranđelova.

Redovno se okuplja nas 15, druženja sredom su nam najvažnija, a usput uvek imamo šta da radimo. Priređuju se čajanke, a na druženjima se igraju domine, ne ljuti se čoveče i pravimo ručne radove, koje svake godine predstavljamo na izložbi za Dan sela. Kod kuće sam sama, domaćica, pa ujutru posle ustajanja i prve kafice idem u selo da obiđem komšinice i naizmenično se posećujemo i kafenišemo, a kući se vraćam da kuvam ručak. Uveče se kartamo. Nije nam dosadno, jer vreme provodimo u druženju i razonodi

– kaže Ana Heđeš.

Ana veli da je možda nekim meštankama i monotono, onima koji neće da se uključe u Aktiv žena, jer imaju puno stoke i obaveza u domaćinstvu i većinom su kod kuće. U nekim periodima bilo je uključeno više žena. 

Za okupljanja se koriste prostorije Kluba penzionera u Domu kulture, koje i održavaju. Sada se spremaju da u Lovačkom domu prirede tradicionalnu proslavu Dana žena.

Zgrada bivše tepihareRadila sam 30 godina u pogonu novokneževačke fabrike za izradu tepiha „Banaćanka“ u Banatskom Aranđelovu koji je prestao da radi pre deceniju, a u penziju sam otišla 2005. godine. Pravili smo ručno čvorovane tepihe, takozvane bidermajere. Radilo je u početku pedesetak žena, pa se taj broj pred gašenje pogona smanjio na dvadesetak. Šteta što je na kraju sve propalo i razboji razvučeni. Htela je jedna Somborka da nastavi tradiciju tkanja tepiha kod nas, ali nije uspela u tome, pa sada nema ni razboja ni prozora na zgradi bivše tepihare, sve je razvučeno

– konstatuje Ana Heđeš.

Ona smatra da je šteta što je tepihara doživela takvu sudbinu, jer više od trideset žena iz Banatskog Aranđelova je u tom pogonu zaradilo penziju. Bilo je zainteresovanih žena da nastave sa proizvodnjom, da im se razboji dodele i kvalitetne tepihe izrađuju u kućnoj radinosti, ali za to nije bilo sluha.

Ana Heđeš je rodom iz Banatskog Aranđelova, deset godina je svojevremeno provela u Švajcarskoj, pa se vratila u zavičaj i zaposlila u „Banaćanki“.

U ono vreme kada sam se vratila iz Švajcarske bili smo zadovoljni. Imali smo posla, jer i muž je radio kao moler, tako da nam je život bio lep. Kasnije je bivalo lošije, pa sada žalim što smo se vratili. Sledeće godine čekam i penziju iz inostranstva, pa će biti bolje. Uz skromnu domaću penziju nekako se snalazim. Suprug je umro 2010. godine, ćerke su se poudavale, pa imam četvoro unučadi. Starija ćerka živi u Crnoj Bari, a mlađa je u Novoj Crnji. Nisu tako daleko, pa pošto nemam automobil, kada god ima prilike skoknem do njih autobusom

– kaže Heđeš.

Izvor – Milorad Mitrović, novinar novosadskog lista „Dnevnik“

Share

Nema komentara »

RSS feed for comments on this post.
TrackBack URL

Leave a comment